Kocka u krugu

okokoko

Pozdrav citaoci. Ja sam okokoko i ovo je moj poker blog.

Kratak osvrt unazad. Poker igram i ne igram vec dve decenije. U zadnjoj deceniji vise ne igram nego sto igram. U poslednjih godinu dana, u naletima inspiracije sam igrao na mrezama koje su nam trenutno dostupne. Poslednji nalet inspiracije je trajao od sredine Septembra do kraja Oktobra prosle godine.

Kratko o meni. Volim da od malih stvari pravim velike stvari. Ne volim da odrzavam velicinu velikih stvari. Kada stvar koja mi je poverena postane velika toliko da mi je naporno da se brinem o njoj i da je nosim, ja je pustim da padne ne bi li se razbila u hiljade sitnih delova. Kada se to dogodi izaberem jedan od tih malih delova i od njega opet pravim veliku stvar. Ja volim da stvaram pa da unistavam stvoreno ne bih li zadrzao mogucnost da biram izmedju ova dva.

Kratko o planu. Vidim, u zadnjih nekoliko dana, sa vrha raznih piramida se prolama jedan te isti glas. A glas porucuje - mi, koji smo gore, mi imamo plan, cujte nas plan. Pa tako, asimiliran u ovaj glas, i ja ovde dodjoh da iznesem svoj plan. Posto se plan mene tice, odnosi se na ono sto sam napisao o meni. Do plana sam dosao veoma jednostavno. Setio sam se jedne glave bez kose na glavi, u kojoj se pre par godina rodila slojevita ideja ciji je pokretacki moto - pomozi slabije da bi postao jaci. Od te ideje nije mnogo ostalo, tek jedna recenica koja se zapatila medju slabijima. A ta recenica glasi - Tri hiljade za gospodju. Ovde se plan zaceo. Uoblicicu ga tako sto cu ovu sumu koju sam odvojio za gospodju kocku umnoziti na svoju radost da bi kasnije, opet na svoju radost, mogao da je unistim.

Kratko o bojnome polju. U proslosti sam se takmicio na mnogim mestima. Posto me ne znate, nemam potrebu da vas lazem i da umesto onoga sto jeste pisem ono sto nije. Pobedjujem dok mi pobeda ne dosadi. Kada mi dosadi da mackom macku pobedjujem, od macke sa kojom se borim pravim misa, ne bi li unistio principe igre u nameri da stvorim novu igru za sebe. Uvek volim da pobedjujem ali ne volim da pobedujem uvek na isti nacin. Vise nacina, za mene znaci vise postojanja a vise postojanja je vece bogatstvo.

Kratko o poduhvatu. Za pocetak ovog poduhvata sam izabrao najkontroverznije mesto u ovo zajednici. To je Maksbet. Krecem od pocetka sa tri hiljade dinara. Zelim da opisem vidljive i nevidljive korake i da u citaocu izazovem divljenje nad mojim jedinim talentom. Taj talenat se sazima u mogucnosti da pokazem ono u sta se ljudi muce da veruju. Na taj nacin pomazem ljudima da uvide ono sto moze biti i da onda za sebe odluce da li ce to biti ili nece biti. Taj trenutak njihove odluke je ono sto je za mene kocka.

A sada idem da igram poker.

elmaestro

okokoko Trebao si u pisce da ides...GG za text i GL na stolovim 🙂

ronnie

okokoko

Nakon što sam u reči sabio jučerašnji dan, prođe jedan čovek pored mene i pored mojih reči i reče mi – trebalo je u pisce da odeš. A ja se nad time zamislih i pomalo me bojazan obuze – neću li valjda u tom društvu završiti? Jesam li se tamo zaputio? Jer sebe dojmim za čistu reku. Do prljavog mora dok dođem moram se tolikim kapima nasititi da bi na prljavost mogao da utičem.

Ono što činim, činim da bi se mnome prozvalo. Da bi od mene započelo. To čovek takođe želi. Da potez osmisli i da se po njemu potez nazove. Da kada ga onaj koji ga ponavlja, na tvorca poteza pomisli, poput dečaka koji ispred zgrade juri za loptom i postiže pogodak uzvikujući ime onoga koga ponavljanjem poteza želi ponoviti. Tako se tvorac poteza vraća. Tako se more naziva po reci. Uzrok pomena delam da postanem. Uzrok pomena na nasmejanom licu.

Ovo ne mogu postati ako oponašam prljavost koja me okružuje. Ako jedem sve i svašta i dopuštam da se svako okupa u meni. Ako istu dužinu i širinu imam kao i ostale reke koje teže da stignu do većeg, zaokruženog odredišta ne bi li na njemu izlile teret i to uspehom prozvale.

Godinama unazad, čitam blogove raznih poker zajednica. Iako se jezici beležnika ovih poduhvata razlikuju, iako su bojišta na kojima se takmiče iako srodna, drugačija, svi su oni robovi okova oblika kojeg nisu uspeli da odbace. Svi oni kažu da je put kojim idu težak i dug, da se ne može za dan prevaliti. Da se prelaskom ovog dugog puta prelazi na hiljade malih. Da se padne, pa se ustane da bi se ponovo palo i da bi se ponovo ustalo. Oni sudbinu vodoskoka žive i jadikuju kada im kosina nadole prevrne želudac.

A želudac njihov, koji se na jednom od jezika, kojem je ovaj jezik srodan, životom zove, prevrće se zbog brojeva koje ne mogu da svare. Ako je znak ispred toga broja znak koji označava da broj u život dodaje, znak mesta kojem se otkriva skriveno blago, znak krsta, vari se a kroz varenje svaki delic se unosi i kao obloga postavlja na telo postojanja izmučeno dostizanjem. Ali ako je ispred toga broja znak koji oduzima oni pate, od bola nemoćni da vide blago, koje su sticanjem ovoga znaka stekli. Između ta dva prividna postojanja oni postoje, mrzeći jedno, celo jedno. Nedeljivo jedno.

Godinama unazad, čitajući beleške njihove, gledam kako pate zbog ovoga znaka i kako svoju patnju prenose umnožavajući način koji govori – pogledaj kuda ja idem. Pogledaj kroz sta sve prolazim. Pogledaj veličinu patnje moje i iskušenja kojima sam odoleo za blagodeti ovoga znaka. Kada ga dostignem, u raj ću stići i tamo će mi sve biti dozvoljeno. Zato se sada toliko mučim da bih kasnije mogao da mučim druge.

Ne znaju oni da se znak na broj odnosi. A broj se odnosi na veličinu. Zajedno, znak i broj tvore količinu. Pa je tako prvo njihovo pitanje, onda kada se prave da uče jedni od drugih, koliko. Reci mi, koliko je težak taj tvoj put? Da znam da li vredi njime da hodam. Reci mi, koliko mi treba vremena da dođem do znaka koji dodaje? Dokaz mi pokaži da vidim koliko mogu da ti verujem.

Pristup ovaj je beskoristan onda kada je u sredini kruga. Kada je osovina oko koje se ostalo vrti. U pristupu ovom, prikaz količine je nesrazmerni količnik iskustva koji daje sitan rezultat. Krajnja dobit neprimetna je. I što se više umnožava sama sobom manja je.

Ipak, neću izbrisati njihov pristup već ću ga progutati mojim. Zato, evo ukratko rezultata jučerašnje sednice:

Kes: NL2, 1368 odigranih ruku, +1185, 43.3 bb/100
MTT: Freeroll 3000 7/110, +150; Freeroll 5000 54/130

elmaestro

okokoko Svaka cast za text!! GLGLGL
Od mene imas free tickete za celu nedelju na AdmiralBet poker sajtu. Kontaktiraj me na instagramu (ellmaestro) da mi ostavis podatke a ja cu obavestiti office da ti dodele ticket-e. Bravo za text jos jednom, praticu tvoj blog redovno 🙂

okokoko

Darujte me čime god hoćete sem onime što se može podići i srušiti za jedan dan. Jer time što se za jedan dan može podići i srušiti u dug me stavljate. Meni dug ne treba. Dug se teško nosi. Dug već imam i spuštam ga ovde. Tako ga vraćam.

Cela sedmica je gotova. Pa šta sad pratilac očekuje da dobije? Onaj koji je progutao udicu, što gladne, unazad decenijama lovi, čeka ono na šta su ga gospodari, gladni njegove pažnje, navikli. Njegovi učitelji, njegove muze, njegovi upravnici. Čeka rezultat. Navikli i još ga ubedili da se i od njega rezultat očekuje. Brojeve da vidi on hoće, jer je uveren da je u brojevima neporeciva istina vrednosti svega što ga okružuje, dovoljno sažeta, dovoljno jasna da se pokaže ono što je bitno. Koga još briga za reči, a koga tek briga za ono što je između reči? Brojevi ga jedu, zato brojeve traži da jede.

Hoću sada da napravim jako skretanje. Od ovog skretanja koje pravim, iz kola misli ispašće oni koji su kruti i koji se teško savijaju. Ispadaju da ne bi na pola pukli. Lakše im je da takvi celi postoje, nego da se menjaju i dele. Ispašće i propašće oni jer ne mogu ni u duhu da kleknu pred veličinom.Zato i kad se sa decom pozdravljaju stoje i ruku pružaju umesto da se saviju na visinu deteta dete da zagrle. Vi, mladi izdanci, koje seboljubci zatrpaše rezultatima, čvrsto se držite, skrećem.

Ne postoje ni dobro ni zlo u čistome obliku. Ne mogu se izolovati niti razdvojiti jedno od drugoga. U svakodnevnom govoru poganih dobro jeste pogodno a zlo jeste nepogodno. Između ravnoga na kome stoje pogani i stepenika iznad, na kome stoje oni koji pogani nisu, leži umeren odgovor. Odgovor takav, da kada se sa tvojom mišlju slepi, držaće se čvrsto u tvom telu gde god se nalazio, bila to ulica ili zbornica, trpeza tvoga prijatelja ili kartaški sto prepun varalica. Odgovor, pred tim drvetom dobra i zla, pred budućim učinkom, jeste da odgovor nije među ponuđenim odgovorima. Ako sudiš pre no što uzimaš, grešiš. Ako ne znaš šta treba da uzmeš pre no napred kreni unazad.

Nije ovo što pišem za svakoga. A može biti. Nije ni poker za svakoga. A može biti. Ne postoji mesto koje nije ni za koga. Niti će biti. A ko oseća da se među ovim rečima ili u pokeru davi, neka traži plitku baru.

Prekjuče, mislim da je bilo prekjuče, usamljeno sam sedeo na stolovima. Već je bila prošla ponoć. Meni su se igrale karte ali drugima očigledno nisu. Na moju radost, seo je jedan igrač koji mi je odranije poznat. Viđao sam ga na višim spratovima (engleski, limit). Nemam nagon za razgovorom kada sam za poker stolom. Poker je sam po sebi razgovor a retko koji čovek je uopšte sposoban za razgovor. To je zato što ljudi reči koriste više kao oružje nego kao oruđe. Ipak, odgovorio sam na pozdrav pitanje koje mi je uputio jer sam znao da mi neki dar donosi. A dar je bilo njegovo sledeće pitanje koje je glasilo:
•Da li se isplati gubljenje vremena na NL2 (engleski, no limit 200rsd)?
Odgovorio sam:
•Zavisi od cilja.

Pogledaj sada, mladi izdanče, moj cilj. I zamisli se nad ciljem mojim. I zamisli se nad ciljem onoga koji mi je pitanje postavio. Kada god uspeš da se zamisliš, čoveku dodaješ, mašini oduzimaš. Bolji igrač postaješ.
A sada rezultat sedmice.

Keš: 4394 ruke, +4090, 46.5 bb/100

U ovaj rezultat uračunata je grabarina (engleski rake) koja je za sedmicu iznosila 1331 dinar dok je povrat na grabarinu (engleski rakeback) bio 264 dinara. Po mojoj računici, na sto ruku grabarina na ovom spratu je između 14 i 15 bb/100.
Zajedno sa 21. na računu se nalazi oko 8 500 dinara. Želim da odigram 10 000 ruku na NL2. Ukoliko napravim skretanje, iskoristiću novu računicu koju sam razvio a koju zovem dpr (dinar po ruci).

Behhe123

okokoko U preponderantnom skloništu eksponirao si laičko pisanje. Jednostavno pri čitanju osećam se kao da si smanjio kognitivnu kompleksnost teksta za nas obična stvorenja, nema potrebe. Evo možda superioran pristup za tekst.

-Darujte me eksudacijom katarzijskih entelehija, čime god hoćete, ekskluzivno, sem onoga što se katarski propran i eonima tetratomskih turbulencija dizati i deprecirati za ephemerni singl dan. Jer antiteza apoteoze u singl danu proširuje katarzički etar. Meni redudantnost dugotrajne depresije ne treba. Dugotrajna depresija se sublimira s opskurnom tegobom. Tegobu već egzistiram i degradiram je ovde. Posthuma sublimiram.

Cela heptada je konkludirana. Pa kakav sinergički odgovor nazađeni anticipira da remunerator realciono antipati? Onaj koji je devorirao hamartiju, što esurijentno, retrogradno lovi, čeka to na što su ga principijelni manipulatori, esurijenti njegove kognicije, obično nastrojeni. Njegovi erudirani edukatori, njegove inspirativne muze, njegovi kustosi. Očekuje indigentan rezultat. Indigentan i dalje sugeriše, postupno ga oblikujući u uvjerenje da se od njega također anticipira rezultat. Numerološki aksiom iznjedruje želja, jer u numeričkim enigmama percipira neporecivu istinu apsolutesa svega što ga circumdaturira, dovoljno kondenzirano, dovoljno dijafano da se demonstrira ono što je esencijalno. Koga još zanima za leksiku, a koga još više za ono što latentno rezidira među leksemama? Brojevi ga subreptično asimiliraju, stoga apelira za numeralima da konzumira.

Sada namjeravam izvesti signifikantnu devijaciju. Od ove devijacije koju implementiram, eksudirat će ekstravazirani, oni koji su rigidni i kojima je arduozno prilagoditi se. Iskapnut će kako ne bi bisecirali na pola. Radije im je da ostanu integralni, radije nego da se metamorfoziraju i distribuiraju. Potonut će i zastarjeti jer ne mogu ni u konsistentnom transcendentnom stavu pokleknuti pred grandioznošću. Zato čak i kada su u interakciji s proleukocitima, umesto da se kompletiraju, preferiraju.

Ne postoji dihotomija dobra ili zla u njegovoj puritanističkoj apsolutnosti. Ne mogu se segmentirati, niti disjungirati jedno od drugog. U vulgarnom idiomu, depravirano dobro postaje prigodno, a maligno postaje neprigodno. Između horizonalnog nivoa na kojem se dekliniraju apologeti i stepenika iznad, na kojem se nalaze oni koji nisu apologeti, smještena je moderirana dialektika. Dialektika takva da kada s tvojim kogito-eminentnim utopi, perzistirat će čvrsto u tvom somatu gdje god se lociraš, bila to arteria ili aula, refektorij tvojeg confidanta ili tripotski stol obdanu intriganata. Odgovor, pred tim trokutom benevolencije i malevolencije, pred in futuro effectu, jest da odgovor nije u matrici ponuđenih odgovora. Ako prejuzgavaš prije nego se angažiraš, kalkuliraš netačno. Ako ne doloziš što treba akvizirati prije avanturističkog koraka retrospektivno nazad.

Ovo što redigiram nije univerzalno. Isto tako, može postati. Također, poker nije kocka za svakog. Ali ipak može postati. Ne postoji zonula koja nije ortogonalna bilo kome. Niti će postati. A onaj tko osjeća da se među ovim paragrafima ili u pokeru submergira, neka traži libaciju u superficijalnoj kaluži.

Preklani, mislim da je bilo preklani, usamljeno sam diskurzirao na trapezima. Već je prešla odlučna dekadenca. Moji taroki su bili u akciji, ali preostalima evidentno nisu. Na moju radost, prisustvovao je jedan entuzijast koji mi je već bio epistemički notoran. Prelazio sam ga na višim izometričkim nivoima (anglicizam, limit). Nemam prokliv za konverzacijom dok sam za trapezom. Poker sam po sebi konverzacija, ali rijetko koji homo sapiens je suigrač u konverzaciji. To je zato jer ljudi riječi koriste kao arsenik, a ne kao artefakt. Ipak, replicirao sam na pozdravni enigma-salut koji mi je uputila jer sam prepoznao da mi daruje ekskrement koji neopozivo proširuje znanje. I dar je bio njegovo sljedeće pitanje koje je išlo ovako:
•Da li je profitabilno dilacerirati plen na NL2 (anglicizam, no limit 200rsd)?
Odgovorio sam:
•Ovisi o intenciji.

Prouči sada, nevini žetono, moju intenciju. Razmotri intenciju njegovu. Kad god kapiraš, pridonosiš čovjeku, otimaš od mašine. Postaješ iskusniji igrač.
I sada, rezultat sedmice.

Kesh: 4394 delti, +4090, 46.5 bj/100

U ovaj rezultat se inkorporira dijalektički povlačak (anglicizam rake) koji je tijekom sedmice iznosio 1331 dinar dok je regres na dijalektički povlačak (anglicizam rakeback) bio 264 dinara. Po mojoj aritmetici, na stotinu delti, dijalektički povlačak na ovom nivou je između 14 i 15 bb/100. Skupa s 21. na desnom planu je približno 8 500 dinara. Želim uputiti 10 000 delti na NL2. Ukoliko naiđem na alteraciju, iskoristit ću novu racionalnost koju sam razvijao, a koju nazivam dpr (dinar po ruci).

Troska

Chat GPT je cudo...

Behhe123

Boga mi jeste i ja sam se iznenadio

Stribog

Ovo je stvarno sjajno, uzivanje citati, samo napred!

okokoko

Svako čini šta mu svrha nalaže. Danas sam počeo da pišem, ali sam zastao i u tom stajanju sam našao rečima dostojnog protivnika. Zato, neka slike danas govore.

[Login to see the link]

U pozadini nema muzike. Neka svako sluša ono što mu se čini prikladnim.

ronnie

gudlak!

okokoko

Prošlo je malo više od dve nedelje otkako sam napravio prvi korak ka cilju koji se ne nazire. Dosad ste već nebrojeno puta čuli da je prvi korak najteži. Ali dobro se sad zamislite i pokušajte da te, uveliko prazne reči, ispunite smislom. Postavite pitanje sebi - zašto je prvi korak najteži – pa onda sebi odgovorite. Ovako čineći, ispitujete sebe i od sebe odgovor tražite na svako pitanje pre nego što se usaglasite sa dostupnim odgovorom. Oni koji ovako ne čine gube glas. Kada glas izgube rukama i nogama misli ispoljavaju.

Kada gledam na prvi korak, po prvoj lestvici merdevina kojima se penje kartaroš, uvek pomislim na prvi sloj kamenova piramide. Najširi je i najveći po svome obimu. Na njemu stoji težina svih ostalih. Posmatrajući ga dvodimenzionalno, unutar okvira figure koju tvori, njegovi krajevi štrče. Od ovih krajeva koji štrče stvara se ivica koja stepenastvo vodi do vrha. Ko preskoči ovaj stepenik, dočekaće se na njega pre no što potpuno padne.

Oni koji tvore ovaj sloj, iz ovog ili onog razloga, vezani su jednom uočljivom niti. Nit je ova gađenje prema gubitku. Jer pripadnik ovog sloja težinu odozgo oseća, kani da je se kroz dobitak oslobodi pa stoga mrzi da gubi. Mrzi da gubi toliko da nije u stanju da razume ideju iza tvorevine koja je nazvana ulogom a koja počiva na shvatanju da pre no što se rod dobije seme se mora izgubiti. Pripadnik najnižeg sloja ovo ne razume. Zato seme ne gubi već bere vidljivo.

Kada igrate protiv pripadnika ovoga sloja morate gaziti po njemu isto kao što morate gaziti po njemu u sebi. Utabati ga dobro da ostane uveren da pripada tu gde stoji. Sve što nije u stanju da vidi o glavu mu se obija. Zato mu uvek pokazujte i terajte da se nosi sa onim čega se najviše plaši. To seme u njemu posadite i neprestano će rađati. Kada primetite da se uhvatio za granu i da neće da pusti, pustite mu granu jer vi od te grane ne jedete. Vi jedete od semena.

Danas vam donosim presek. Na slici je put koji sam prešao do sad, smernice i pokazatelji koje je potrebno imati u vidu. Dok posmatrate sliku, vi koji niste navikli na ovakve slike, znajte da se od najvećeg dobitnika najviše uzima. Dobitnik nije norma, dobitnik je omen. Pokazatelj mogućnosti. Ne pripisujte sebi željeno da se ne biste nesrećno iznenadili. Svako je neka kocka u piramidi.

[Login to see the link]

Dapilo

okokoko Ima li neki update

okokoko

Dapilo

Ne. Nece ih ni biti. Jer ovde sam dosao nesto da ostavim i da podelim sa drugima ono sto imam a sto drugi nemaju. Sada vidim da su komentari onih koji hoce da pokidaju moju nit na mestu a onih koji su se usudili da ovu nit odbrane obrisani. To je uvreda za duh ove niti.

Svakako, za mudre, dovoljno ce biti i ovo sto sam ostavio. A glupima, nece biti dovoljno nicega da obrisu sramotu koju su na sebe navukli.

gonorrrea

iskoristi nagon za samounistenje da pomognes drugima ----> umesto da napravis sumu koju ces na kraju sam izgubiti, da bi ispunio to sto napravis nesto veliko pa da ga rasparcas - kada dodjes do sume samo je pokloni nekome kome je potrebnija nego tebi. ostajes sa nulom svakako ali si makar nacinio svet barem malo boljim mestom.

Mrvilica

U užurbanoj metropoli Las Vegasa, gde neonska svetla osvetljavaju noćno nebo i zvuk mešanja karata ispunjava vazduh, postoji legenda koja se šapuće za poker stolovima. Zovu ga "As". Sa poker facom izbrušenom iz godina igara visokih uloga i reputacijom koja ga prethodi, As je taj koga treba pobediti na svakom turniru na koji uđe.

Ali As nije uvek bio kralj stola. Njegovo putovanje počelo je u mirnim predgrađima, gde je naučio osnove igre od svog dede, penzionisanog kockara sa srcem od zlata. Sa svakom podeljenom rukom, As je upijao dedinu mudrost, učeći ne samo pravila igre već i veštinu čitanja protivnika i ovladavanja psihologijom pokera.

Kako je odrastao, As je krenuo da stvara ime za sebe u konkurentnom svetu profesionalnog pokera. Od sumnjivih podzemnih klubova do glamuroznih kazina na Stripu, usavršavao je svoje veštine, osvajajući male turnire i gradeći svoj bankarski račun jednom rukom.

Ali tek kada je naišao na staru, prašnjavu knjigu u zaboravljenom kutku knjižare, sreća se zaista osmehnula Asu. Knjiga, napisana od strane legendarnog pokeraša po imenu "Maverik", sadržala je tajne i strategije koje će podići Asovu igru na nove visine.

Naoružan ovim novootkrivenim znanjem, As je ciljao na najveći turnir u gradu: Godišnje Venturas Hold'em Prvenstvo. Sa glavnom nagradom vrednom milione i najboljim igračima iz celog sveta koji se bore za slavu, As je znao da je ovo njegova prilika da učvrsti svoje nasleđe.

Kako se finale približavalo i tenzije rasle, As se našao licem u lice sa svojim najtežim protivnikom do sada: nemilosrdnim veteranom po imenu "Ajkula". Sa svakim potezom izračunatim i svakim ulogom kockom, dvojica igrača su ušla u bitku visokih uloga koja će ući u istoriju pokera.

Ali na kraju, pobednika nije odredila samo veština ili strategija. Bilo je to nešto dublje, nešto što se ne može naučiti iz knjiga. To je bila neustrašiva vera u sebe, hrabrost da se rizikuje i otpornost da se oporavi od poraza.

I dok je As gledao poslednju kartu - reku - kako se odvija pred njim, znao je da bez obzira na ishod, već je pobedio. Jer u igri pokera, kao i u životu, nije važno koje karte imate već kako ih igrate.